ИЗЛОЖБЕ ГОСТУЈУ У РУСИЈИ

 

Поводом Културног програма “Дани Републике Српске у Санкт Петербургу” Музеј Републике Српске ће у Руској Федерацији у мају представити двије изложбе: “Змијањски вез – свјетско нематеријално наслијеђе” и “Концентрациони логор Јасеновац – највећи усташки логор смрти”.

Свечано отварање изложбе “Змијањски вез – свјетско нематеријално наслијеђе” је 11. маја у 13 часова у Музеју Хлеба у Санкт Петербургу. Презентујући изложбу “Змијањски вез-свјетско нематеријлано наслијеђе” Музеј Републике Српске по први пут се представља у Руској Федерацији, и то са изузетним културним наслијеђем који баштини у своме фундусу. Изложба је мултимедијалног и интерактивног карактера и биће представљена на највишем стручном и музеолошком нивоу.

Изложбом у Санкт Петербургу упознаје, становништво у Руској Федерацији упрознаје се са првим нематеријалним културним наслијеђем Републике Српске које је уписано на УНЕСКО-ву листу. Изложба је прилика да се на највишем нивоу реализује и културна сарадња између Руске Федерације и Републике Српске. – објашњава аутор изложбе, етнолог Данијела Ђукановић, музејски сајетник.
Гостима и учесницима, те бројним интернационалним посјетиоцима овог значајног културног програма, Змијањски вез ће бити презентован кроз двадесет дизајнираних банера, поставњених у Музеју Хлеба. Изложба даје објашњења значаја, вриједности и љепоте Змијањског веза, те презентује учешће и рад носилаца Змијањског веза, односно Удружења која и данас израђују Змијањски вез и чувају га као дио савремене културе.
Посјетиоци ће имати прилику да погледају и документарни филм о Змијањском везу, као и да прегледају мобилну презентацију у виду мапе – каталога од 60 страна, гдје су представљени извезени примјерци Змијањског веза, фотографије панораме Змијања и народне ношње.

Свечано отварање изложбе “Концентрациони логор Јасеновац – највећи усташки логор смрти” је 11. маја у 16 часова у Државном меморијалном музеју одбране и опсаде Лењинграда. За изложбу је коришћен релевантан фотодокументарни музејски материјал.
На уводном дијелу изложбе представљено је стварање концентрационог логора Јасеновац, као и процес хапшења и депортовања у Јасеновац свих непожељних елемената, прије свега Срба. Посебном цјелином експозиције истакнути су највећи усташки злочинци и њихове бруталне методе ликвидације, примјењене на логорашима. – каже аутор изложбе, виши кустос историчар Миленко Ђорђевић.
Примјењујући расну политику према нацистичким узорима, усташка власт је тада настојала је да се ријеши и Јевреја и Рома. Таква политика довела је до геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима. Највећи број жртава био је у систему логора Јасеновац, гдје су ликвидирани и антифашисти, као и други људи који се нису слагали са званичном усташком политиком. Ово су значајна историјска питања које ће изложба приближити посјетиоцима изложбе у Руској федерацији – додаје Ђорђевић.
У оквиру овог дијела изложбе посебно је истакнуто страдање дјеце. Приказ коцентрационог логора Јасеновац након ослобођења је тема којом се заокружује изложба, а садржај обухвата 40 фотографија, 2 банера и филм о логору Јасеновац.

© 2017 ЈУ Музеј Републике Српске