ОДЈЕЉЕЊЕ ЗА НЕМАТЕРИЈАЛНУ КУЛТУРУ

У Одјељењу за нематеријалну културу обављају се послови систематског истраживања, евидентирања и документовања нематеријалне културне баштине. Дјелатности одјељења су предлагање и утврђивање статуса заштићеног културног добра, прикупљање, сређивање, чување, стручна и научна обрада музејске грађе те израда приједлога заштите нематеријалних културних добара. Нематеријалну културу баштину чине:

 

  • усмена традиција и изражавање
  • језик као покретач нематеријалне културне баштине
  • умјетност извођења
  • друштвене праксе
  • ритуали и свечани догађаји
  • знања и праксе везане за универзум
  • традиционални – стари занати

Нематеријално културно наслијеђе

Масла
Обичај масла одржава се на Марков дан (08.05.) у селу Поповићи, Кулаши и Ћућа, односно парохије Кулашке. Марков дан је  и слава наведених села. Масла су обичај када мјештани села на њиву износе разну храну. Ово је хомеопатична магија, слично изазива слично, тј. износе храну и плодове онога што узгајају како би у наредној години све то добро родило.

 

Description: IF
Традиционална борба бикова (Мегдан бакова)
Традиционална борба бикова (Мегдан бакова) – већ 52 године у селу Стричићи (Бања Лука), у склопу традиционалне манифестације Кочићев збор, одржава се такмичење у борби бикова. Ова традиционална борба бикова настала је на основу приповјетке Петра Кочића „Јаблан“.

 

 

 

 

 

Description: 081441
Паљење лила
Паљење лила – обичај у српског народа да уочи Петровдана а ријеђе Спасовдана пале бакље (лиле) израђене од коре дивље трешње или брезе.  Најчешће лиле пале дјеца али учествују и одрасли. Паљење лила симболизује сагорјевање свих људских гријехова. На овај се начин дочекују долазак наведених празника.

 

 

 

 

 


Видовданска олимпијада
Видовданска олимпијада – у Кулашима општина Прњавор, већ 17 пута за редом одржава се Видовданска олимпијада. Одржавање ове олимпијаде почело је још 60-тих година двадесетог вијека, када се одржавала 04.07., а од одбрамбено -отаџбинског рата одржава се увијек у недељу пред Видовдан (28.06). На овој Олимпијади такмичари се надмећу у традиционалним дисциплинама као што су: стрељаштво, бацање камена, трчање на 5000 метара, навлачење конопца и сл.

 

 

 

 

Description: hqdefault
Густо коло
Густо коло – традиционална народна игра (плес) настала на планини Козари и Поткозарју. Коло је затвореног типа, руке укрштене десна преко лијеве, на почетку ходање (колање), касније играње у ритму, почиње са десном ногом. Настало као израз среће и задовољства, способност играња уз пјесму у разним приликама. Ово коло играју старија дјеца, одрасли, мушкарци и жене.

 

 

 

 

Description: gusle-nnj
„Гусле”, „Гусларско пјевање” и „Усмено предање- епска народна поезија”
Гусле су традиционални народни музички инструмент (кордофони) који се свира уз епске народне пјесме. Постоје двоје врста гусала једноструне и двоструне. Широм Републике Српске постоје Удружења гуслара као и Савез гуслара, који његује традицију свирања уз гусле. Организују се и такмичења у гусларском свирању (фестивали).

 

 

 

 

Description: cevapi-5
Бањалучки ћевап
Бањалучки ћевап – појавио се још у вријеме чувеног бањалучког духовског вашара, а у задњих стотињак година оригинални бањалучки ћевап у плочицама са сомуном (лепињом) прославио се и удомаћио у Бања Луци, а из Бања Луке прво на простор бивше Југославије, а потом и даље широм свијета. Сваки бољи Балкан грил широм свијета вам нуди кебабс фром Бања Лука.

 

 

 

 

Description: Брање траве иве на Озрену
Брање траве иве на Озрену
Становништво Озрена је много дуже, у односу на сусједе, задржало знатан број традицијских елемената у изворној форми, а међу њима и одређене облике народне медицине.
Најпознатији облик нематеријалног наслијеђа у том смислу је обичај брања траве иве, а који се искључиво одржава на дан обиљежавања Усјековања главе св. Јована Крститеља (11. септембар).

 

 

 

 

Description: Кoлeкциja oшви,змиjaњски вeз, збиркa тeкстилa, крaj 19. виjeкaЗмијањски вез – Нематеријално културно насљеђе човјечанства
Послије формирања Прелиминарне листе нематеријалног насљеђа Републике Српске у 2013. години, на основу иницијативе Завичајног друштва “Змијање”, Одјељење за нематеријално културно насљеђе Музеја Републике Српске  припремило је Змијањски вез за прву номинацију на УНЕСКО-ву листу нематеријалног културног насљеђа човјечанства. На сједници Комисије БиХ са сарадњу са Унеском ова номинација је одобрена и упућена УНЕСКУ у Париз. Номинација је ушла у разматрање за циклус 2013 – 2014. годину. Змијањски вез је 26.11. 2014.  на Деветој сједници Међународног комитета за нематеријално културно насеђе одржаног у УНЕСКО-вом сједишту у Паризу  уписан  на  УНЕСКО-ву Репрезентативну листу нематријалног културног насљеђа човјечанства.  Змијањски вез је први елемент из Републике Српске и Босне и Херцеговине који уписан на УНЕСКО-ву Репрезентативну листу нематеријалног културног насљеђа човјечанства.

 

 

Description: paljenje zeznice 01
Паљење жежнице
Паљење жежнице је обичај који подразумјева прављење ћумура на традиционалан начин. Карактеристичан је за подручј  источне Херцеговине и  датира још од давнина, те се баштини од предака.
Жежница се пече тако што се прикупе дрва која се исјеку на једнаке дијелове и ређају у виду купе. Рупе између дрва  се зачепљају бусењем земље, чиме се спречава  улазак ваздуха при паљењу ватре, те је потребна слаба ватра да би се дрва претворила у угаљ – ћумур.

 

 

 

 

Description: Ковачки занат
Ковачки занат у Мркоњић Граду
Ковачки занат у Мркоњић Граду датира са краја 16. вијека. Према архивским подацима, 1935. године у Мркоњић Граду је радило 28 ковачких радионица, а од 1952 до 1992. године радило је 30 ковачких радионица. Најзначајнији производ ковачког заната била је алатка за ручно кошење траве – коса „варцарка“. Назив „варцарка“ потиче од некадашњег назива Мркоњић Града – Варцар Вакуф. Данас у овоме граду раде укупно четири ковача. До 1992 године ковачи у Мркоњић Граду израђивали су око 5000 коса „варцарки “ годишње, док се данас изради неколико стотина комада. Процес израде косе „варцарке“ је у потпуности ручна израда, а технике израде се преносе са оца на сина већ генерацијама. Од четворице поменутих мајстора, њих се тројица баве израдом косе „варцарке“. Поред коса ови ковачи израђују и сјекире, мотике, потковице и др. Традиција ковачког заната у Мркоњић Граду се преноси са оца на сина.