Реферат за народну ношњу и текстилну радиност

 

У оквиру реферата за народну ношњу и текстилну радиност, чува се преко 3000 предмета  из двије збирке и више колекција унутар тих збирки. То су Збирка текстилних предмета и Збирка накита.

У Збирци текстилних предмета чувају се колекције појединачних дијелова народне ношње, колекције појединачних дијелова градског костима и колекција текстилног покућства унутар које се налазе мање подколекције.

У оквиру збирке накита издвајају се колекције накита за главу, накита за врат, накита за груди, накита за струк и накита за руке. Сви предмети који се чувају у наведеним збиркама израђени су крајем XIX и почетком XX вијека и презентују културну баштину народа сјеверозападног дијела Републике Српске односно Босне и Херцеговине.  Предмети за наведене збирке сакупљају се од оснивања музеја 1930. године када је највећи број етнолошких предмета и сакупљен па до данашнег дана.

Традиционални сеоски костим с краја XIX и почетка XX вијека који је презентован у Сталној поставци Музеја Републике Српске носи у себи елементе различитих културних утицаја који су резултат историјских и друштвених збивања. Поред основне улоге да заштити тијело народним ношњама се приказивала национална, конфесионална, старосна и социјална припадност. Традиционални костими су производ домаће кућне радиности. Израђивали су их се сеоске жене од матријала који су им били доступни, најчешће од вуне, лана и конопље. Разликујемо три типа народних ношњи: динарски, средњобосански и посавски тип народне ношње. У сталној поставци Етнолошког одјељења изложене су народне ношње динарског типа: имљанска, јањска, дебељачка, змијањска, тимарско-санска, сасинско-љубијска и граховска народна ношња.

Градски костим који је презентован у Сталној поставци је настао под утицајем орјенталне културе што се посебно односи на стил и израду градског костима и материјале од којих је израђен. На изглед градског костима утицала је прије свега класна и сталешка припадност. Класне разлике, без обзира на националну припадност испољавале су се јаче и упадљивије док су се националне разлике испољавале у мањем обиму. Овај вид класне и националне разлике у оквиру градског костима постепено се губи почетком XX вијека под утицајем средњеевропске моде и утицајем Беча на изглед градског костима. У сталној поставци представљени су градски костими израђени крајем XIX  вијека из Бања Луке и Мркоњић Града којег су носили хришћанско и муслиманско становништво.  Поред наведених традиционалних и градских костима у Сталној поставци приказани су и појединачне колекције: колекције либада, колекција чевкена, затим колекције текстилног покућства (златовез и кера), затим предмети од дрвета који су коришћени у изради тканих предмета. Збирка накита је приказана у оквиру кујунџијског заната.