Моцоња гробље, споменици од сиге, (крај 18. - почетак 19. вијека)

Становништво Змијања од Османског царства до данас: Аустроугарска им увела презимена

 

Становништво Змијања од Османског царства до данас: Аустроугарска им увела презимена

 

 

Радни назив монографије “Змијања Трибал Дицтионари”, који ће по први пут укључивати податке о породицама и породицама које су биле или су још увијек биле на подручју Змијања.

Према речима Владимира Ђукановића, етнолога и заменик директора Музеја РС, то су обимна истраживања у којима, поред њега, учествује Мирослав Нишкановић, етнолог, пореклом из Бањалуке, која је доживотно провео у Етнографском институту САНУ и Народни музеј у Сарајеву.

Значајан допринос ове студије ће бити професор Милош Мишковић, који ће учинити историјских-демографске и монументалне атлас Змијања.

У одређивању границе на терену, ће тражити помоћ оријенталиста у односу на турским изворима, етнолог стручњака у традиционалним ношњама, и етномузиколога за традиционалне музичке културе.

– У књизи ће бити коришћене турске и аустроугарске листе, као и оне из данашњих дана. Посетимо гробља, цркве, манастире и сакупљамо књиге које раније нису објављене. Желимо да прикажемо презимена из Ситнице, Стрицића до Бања Луке. Ово ће бити први пут у монографији да буду укључени у све Змијање племена са употребом једног броја нових предмета који смо већ прикупљених и прикупљају – објаснио је Ђукановић.

Поред обимне литературе 20. века, чији су аутори Петер Коцић, Владислав Шкарић, Петер Н. Гаковић, Милан Карановић и други истичу да ће бити од велике користи и монографија др Џорџ Микић “Змијање”, објављен 2005. године, који представља детаљну анализу претходног знања у Змијања у османском периоду, као и дела Драгица Гатарић, који је такође радио у то време и објавио резултате на терену истраживачког антхропогеограпхиц у неколико села у Змијања и суседним областима.

– Ово има везе са улазног Змијањског везе са УНЕСЦО представник Листа нематеријалног културног наслеђа човечанства. На Атлас професора Мишковића, који ће бити поред монографија, биће приказан и кретање становништва становништва Змијања, посебно миграције, насеља, недавни средњовековних и модерних гробља и надгробни споменици – рекао је Ђукановић.

Од почетка године, додаје он, прикупио доста материјала, који је у фази обраде, а затим ће се наставити даља истраживања.

– Ово ће бити двогодишњи пројекат, јер је веома обиман и има пуно књига. Очекујемо да представи монографију у наредној години, не само посетиоци Музеја Републике Словеније, али и широј јавности на сајмовима књига у Бањој Луци и Београду – казао је Ђукановић.

Један од Нишкановићевих првих радова био је Рагинг.

– Један део материјала, који није објављен 1979. године, сада ће служити као монографија на којој радимо. Ексклузивни вест је да је у књизи први пут појављују фрагменти необјављених записа Милана Карановић је најважнији и најпосвећенијег области и истраживача кабинета Змијања. Желимо да покажемо када су породице и генерације на мјесту Змаја, али и ко и где су до данашњег дана. Ће се заснивати на 1991. годину, који је један од оријентира године основан тада корпуса презимена се помера напред и назад – каже Нишкановић.

Фокус истраживања, додаје он, биће присутан и време, али период Отоманске и Аустро-угарске окупације.

– Имена на Снаке су створена и формирана у вековном периоду из средњег века и улазе у сва српска презимена. Нека буду све чешће, нека расте. У ширем српском простору може се утврдити да су постојали, али и сами Снаке. Велики антиквитета се проучавају и из садашњих имена, али и из недавних презименима која може да се учи само под именима села, заселака и топонима који смо остали – казао је Нишкановић.

У време Отоманског царства објашњава да је главна идентификација име оца.

– У основи није било презимена, али било је породичних имена. Често се могу наћи и наћи у топонимима. За многе српске раселице који су вековима се шире да поставите Хабсбуршке монархије фиксне презиме и као такав не били, или у веома тежак и веома разноврсна. Тек након доласка аустроугарског царства у БиХ су презимена, која се не могу променити. После тога, било је врло мало промена, што је захтевало компликовану процедуру. Дакле, имамо поуздане евиденције из доба Аустро-Угарске, од којих је читава популација са територије Змијања може да покрије презимена – рекао је Нишкановић.

Убрзано индустријализација касније, рекао је он, вуче људе са села, који су били запослени у граду, а многи су отишли на рад у иностранство, у земље Западне Европе, па чак и до удаљених континената.

– Расељавање Змијања утицао на изградњу војне обуке шездесетих, који је завршен у седамдесетих година. Нека села су потпуно расељена, угашена. Њихови становници у то време дао мало пара, тако да су неки од њих остати у Бањој Луци, неки у Војводини, а највиша у Срему. Данас, највећи број Змијањац у дијаспори, а најнижи у Змијања – закључује Нишкановић.

Раткова привилегија у Отоманском царству

– Размишљање у прошлости било је веома занимљиво подручје. Његово становништво се бавило сточарством, ау односу на друге групе, током целог Отоманског царства, имало је посебне задатке, али и привилегије у односу на друге предмете. Упркос великим и сталним притисцима локалних сила из редова ага и просјака, становници села Ратково на Змијању успјели су очувати своју имовину до аустроугарске окупације. Истовремено, сва остала земља у Змијанацу и широм Босне и Херцеговине била су у власништву старих и плажа, а већина хришћана је била у пољопривредном односу у феудалном османском реду. Односи између февдала и пољопривреде укинути су само у Краљевини СХС и каснијој Краљевини Југославији. Стога је дошао сан да ће земља коју они обрађују враћају имовини “, рекао је Мирослав Нискановић.

 

 

Comments are closed.