baner

Нови живот локалитета Призрен

Наставак археолошких истраживања

 

Истраживање локалитета Призрен биће настављено у септембру 2017. године. Овим поводом, директор Музеја Републике Српске Миладин Савић и археолог, виши кустос Музеја Републике Српске Горан Симоновић састали су са начелницом Општине Дивном Аничић и предсједником Скупштине Града Миленко Милекић те њиховим сарадницима у “Визиторском центру” у Горњој Пецкој. Након састанка, уприличен је обилазак локалитета Призрен, који се налази на територији Општине Мркоњић Град. На локалитету је Музеј Републике Српске у периоду од 2011. до 2015. године реализовао пет фаза систематског археолошког истраживања.

Истраживања су показала да се на локалитету Призрен, на око 700m² налазе се остаци три међусобно повезане грађевинске цјелине, наслоњене на масивну кречњачку стијену. Комлекс није имао улогу класичног утврђења и није саграђен са намјером да служи одбрани од освајача, али достигнути степен археолошког истраживања архитектонског комплекса још увијек не допушта јасан и поуздан одговор на питање која је била првобитна сврха подизања комплекса. Резултати ископавања, захваљујући налазима и контексту у коме су пронађени, упућују на двије могућности. Налази камене пластике израђени од камена пјешчара указују на његов луксузан карактер и могућност да се ради о утврђеној резиденцији, а другу могућност која указује на манастир, поткрепљују налази тесаника од седере, нарочито тесаника клинастог облика, споља заобљене и омалтерисане, који су очигледно били дио лучног зида, сасвим могуће апсиде неке црквице. Такође поменута камена пластика поткрепљује и ову другу могућност јер је могла да буде дио оквира улазног портала или прозора црквице.

 

Осим ових налаза који су били дијелови касносредњовјековне архитектуре, ископавања су донијела бројне уломке грнчарије, углавном лонаца за спремање хране на отвореној ватри, мноштво животињских костију  и преко 300 металних налаза од којих су најбројнији дијелови оружја. Већина набројаних предмета и контекст који их прати илуструје млађу фазу живота на локалитету у вријеме непосредно након првог пада Босанске краљевине под Турке.

За сада је познато да је комплекс на Призрену, разрушен и спаљен током првог налета Османлија, за вријеме друге половине XVI вијека насељавала војна посада, која је додатно зарушивши и прилагодивши својим потребама дијелове комплекса, на Призрену, највјероватније у оквиру организовања одбране Јајачке бановине, основала осматрачки пункт са кога је  проматрано кретање турских одреда. Истраживање је показало да је посада на овом мјесту необичне љепоте, сурове климе, изложеном снажним вјетровима, водила активан живот, у свим својим сегментима, као и да је на истом мјесту имала и окршаје са нападачима.

Дјелимична или потпуна реконструкција архитектонског комплекса на Призрену, била би почетак његовог новог живота. Од септембра ове године, наставља се са археолошким истраживањем на локалитету, када ће бити обављена и превентивна конзервација до сада откривених зидова.

Локалитет Призрен има изузетну вриједност за Општину Мркоњић Град, нарочито са аспекта његовог културно – историјског и природног потенцијала те будуће туристичке понуде Општине.

 

 

 

 

 

© 2017 ЈУ Музеј Републике Српске